Srbija kao eufenizam za nasilje

Više od godinu dana, moja verenica Jelena i ja se borimo za starateljstvo i vidjanja oko maloletnog sina Ilije, sa njenim bivšim mužem narkomanom.
Kada smo zapoceli našu vezu, Jelena je podizala Iliju sasvim sama, bez ičije pomoći dok je narkomanova porodica manipulisala njome i detetom, praveci haos u njihovim životima.


Od razvoda pa do danas, narkoman nije plaćao alimentaciju, ugrožavao Ilijinu bezbednost I pretio da ce nas pobiti.Ostavljao bi Iliju drugima da ga čuvaju dok bi se on drogirao, vozio bi pijan sa Ilijom na krilu – bez pojasa. Pokušali smo da zaštitimo Iliju tako što nismo davali narkomanu da ga vidi i vodi, ali pravni sistem je bio protiv logike I branio narkomana a ne dete. Kada pitamo zašto se sve ovo događa, odgovor je uvek isti: ” Ovo je Srbija . “


Registrovani narkoman Vladimir Mladenović iz Niša je nekoliko puta dolazio ispred naše kuće sa fudbalskim huliganima, pijan, lupao na naša vrata i prozore, pretio da će nas tući do smrti pred malim Ilijom, i sve to na nasem posedu. Poštovali smo zakon, ostali u našoj kući i pozvali policiju. Pravni sistem ništa nije uradio.


Jednom, dok je Vladimir odvodio Iliju, huligan koji je vozio, pokušao je da me udari kolima. Pravni sistem opet ništa nije uradio.


Umesto da su sud I policija zaštitili naše dete I naš dom, oni su nam izricali opomene, bez obzira što narkomanovo ponašanje ugrožava Ilijin život. Rekli su nam da ako ne poštujemo sudsku odluku, Jelena će otići u zatvor.



Pored toga, bivši muž je podneo nekoliko tužbi protiv nas, I njih Srpski sud marljivo procesuira. Tuženi smo jer nismo bili fini prema narkomanu i čak što smo ih nazvali huliganima kada su dolazili na naše imanje da nam prete.


Pravni sistem naše brige nije ozbiljno shvatio.
Dok smo davali izjavu protiv Vladimira zbog pretnji, sudija je smestila Jelenu da sedi jedan metar od narkomana, bez obezbeđenja.Ignorišući moja upozorenja, sudija me je udaljila iz sudnice. U napadu besa, polomio sam malo staklo pokušavajući da izađem iz zgrade. Zbog toga sam bio u Centralnom zatvoru dva dana gde sam fizički I psihički maltretiran. Žalio sam se Ministarstvu pravde I ostalim organima, ali svi oni su odgovarali ćutanjem. Advokat mi je savetovao da ne sudim državu jer nemam čvrste dokaze.


Juče, bivši muž se pojavio u sudnici vidno drogiran heroinom, da bi svedočio protiv nas. Jelena je odmah zatrazila da se Vladimir testira. Sudija je obila. Njegova izjava je bila zapisana a nas je advokat savetovao da ne govorimo.




Suština našeg konflikta nije Ilijina bezbednost ili očinjska ljubav prema sinu već činjenica da jedna porodica nije uspela dok druga uspeva.



Kada sam zasnovao porodicu sa Jelenom I Ilijom, on je bio decak koji u svom životu nije imao oca. Prihvatio sam ga, volim ga I podižem kao rođenog sina I među nama vlada velika ljubav i porodična harmonija. To je izazvalo bes I nateralo narkomana I njegovu porodicu da nas tuži za svaku sitnicu. Provodimo tri dana nedeljno po sudovima, kod advokata, socijalnih radnika, I niko od njih nije uradio ništa da bi zaštitio Iliju I nas.



Da je naš slučaj jedinstven u Srbiji, rekli bi da je slučajnost. Ali naši prijatelji, kolege I pravnici su rekli da je ovo samo jedan od mnogih sličnih slučajeva.





Početkom ove nedelje, u jednom delu Srbije, bivši muž je ubio svoju ženu pred socijalnim radnicima. Da li je ovo buduća Evropska Srbija koju su lideri obećali?


Ovako anarhično I haotično društvo se ne uklapa u Evropsku uniju jer je birokratija u Srbiji bar trostruko obimnija u odnosu na EU. Da li će staviti sigurnosne pojaseve u automobile pre nego što pređu Sengenski granični prelaz, da bi se odmah potom odvezali I ubili sebe ili druge.

Postavlja se podrugljivo pitanje: Ko će da plati Ilijinu sahranu kad pogine dok ga narkoman čuva? Da li postoji neki formular koji treba da popunimo da bi Vlada Republike Srbije iskazala saučešće, ili jednostavno, kao I uvek, da kažemo – ovo je Srbija?